Да ли могу да извршим увид у кривичну пријаву која је поднета против мене?

Окривљени има право да, непосредно пре првог саслушања, прочита кривичну пријаву, записник о увиђају и налаз и мишљење вештака. Ово право прописано је чланом 68. став 1. тачка 6. Законика о кривичном поступку.

Након саслушања окривљени има право да разматра и списе и разгледа предмете који служе као доказ. У случају када је више лице осумњичено за кривично дело, разматрање списа и разгледање предмета који служе као доказ, може се одложити док јавни тужилац не саслуша последњег осумњиченог који му је доступан (члан 303. став 1. Законика о кривичном поступку).

Да ли имам право да извршим увид у списе предмета и разгледам предмете који служе као доказ, као лице које је оштећено кривичним делом?

Оштећени има право да разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ, као и да укаже на чињенице и предлаже доказе који су од важности за предмет доказивања.

Оштећеном се може ускратити право да разматра списе и разгледа предмете док не буде испитан као сведок.

Права оштећеног предвиђена су чланом 50. Законика о кривичном поступку.

Да ли могу да одбијем да сведочим у кривичном поступку?

Сведок је дужан да се одазове на позив јавног тужиоца и дужан је да говори истину, јер давање лажног исказа представља кривично дело прописано чланом 335. Кривичног законика.

Сведок није дужан да одговори на одређено питање ако је вероватно да би на тај начин изложио себе или блиске сроднике тешкој срамоти, знатној материјалној штети или кривичном гоњењу.

Од дужности сведочења ослобођено је:

1. лице са којим окривљени живи у браку, ванбрачној или другој трајној заједници живота;
2. сродник окривљеног по крви у правој линији, у побочној линији до трећег степена сродства, као и сродник по тазбини до другог степена сродства;

3. усвојеник и усвојитељ окривљеног

Од дужности сведочења ослобођено је и малолетно лице које, с обзиром на узраст и душевну развијеност, није способно да схвати значај права да је ослобођен од дужности сведочења. Такво лице не може се испитати као сведок, осим ако то сам окривљени захтева.

Лице које има основа да ускрати сведочење према једном од окривљених, ослобођено је дужности сведочења према осталим окривљенима, ако се његов исказ према природи ствари не може ограничити само на остале окривљене.

Да ли имам право на адвоката по службеној дужности у поступку који се води против мене?

Чланом 74. Законика о кривичном поступку таксативно је набрајано у којим случајевима окривљени мора имати браниоца током поступка. У свим другим ситуацијама одбрана није обавезна и окривљени може да се брани сам или уз помоћ браниоца ког ангажује.

Окривљени мора имати браниоца:

1. ако је нем, глув, слеп или неспособан да се сам успешно брани – од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка;
2. ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна – од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка;
3. ако је задржан или му је забрањено да напушта стан или је притворен – од лишења слободе, па до правноснажности решења о укидању мере;
4. ако му се суди у одсуству – од доношења решења о суђењу у одсуству, па док суђење у одсуству траје;
5. ако се главни претрес одржава у његовој одсутности због неспособности коју је сам проузроковао – од доношења решења да се главни претрес одржи у његовој одсутности, па до правноснажности решења којим суд утврђује престанак неспособности за учествовање на главном претресу;
6. ако је због нарушавања реда удаљен из суднице до завршетка доказног поступка или завршетка главног претреса – од доношења наредбе о удаљењу па до повратка у судницу или до саопштавања пресуде;
7. ако се против њега води поступак за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења – од подношења предлога за изрицање такве мере, па до доношења одлуке из члана 526. став 2. и 3. Законика о кривичном поступку или до правноснажности решења о изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења;
8. од почетка преговора са јавним тужиоцем о закључења споразума из члана 313. став 1, члана 320. став 1. и члана 327. став 1. Законика о кривичном поступку, па до доношења одлуке суда о споразуму;
9. ако се главни претрес одржава у његовој одсутности, од доношења решења да се претрес одржи у његовој одсутности, па до доношења одлуке суда о жалби на пресуду.

У наведеним ситуацијама окривљени мора имати браниоца током поступка. У случају да окривљени нема изабраног браниоца у наведеним ситуацијама, или током кривичног поступка остане без браниоца, јавни тужилац или председник суда пред којим се води поступак ће му за даљи ток поступка решењем поставити браниоца по службеној дужности, по редоследу са списка адвоката који доставља надлежна адвокатска комора.

Окривљени, који према свом имовинском стању не може да плати награду и трошкове браниоца, на његов захтев поставиће се бранилац и када не постоје разлози за обавезну одбрану, ако се кривични поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко три године или ако то налажу разлози правичности. У том случају трошкови одбране падају на терет буџетских средстава суда. Ово право окривљеног прописано је чланом 77. Законика о кривичном поступку којим су предвиђени услови за одбрану сиромашног.

Шта је то опортунитет?

Јавни тужилац може да примени принцип опортунитета (да одложи кривично гоњење) за кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година, ако осумњичени прихвати једну или више од таксативно набројаних обавеза предвиђених чланом 283. Законика о кривичном поступку.

Наредбом којом се одлаже кривично гоњење окривљеног, јавни тужилац може наложити једну или више од следећих мера:

1. да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету;
2. да плати одређени новчани износ у корист хуманитарне организације, фонда или јавне установе;
3. да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад;
4. да испуни доспеле обавезе издржавања;
5. да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога;
6. да се подвргне психосоцијалној терапији;
7. да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда, односно да поштује ограничење утврђено правноснажном судском одлуком.

У наредби којом се одлаже кривично гоњење, јавни тужилац ће одредити рок у којем осумњичени мора извршити преузете обавезе, с тим да рок не може бити дужи од годину дана. Уколико осумњичени у остављеном року изврши обавезе које су му наложене наредбом о одлагању кривичног гоњења, јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву и о томе ће обавестити оштећеног. Када се кривична пријава одбаци јер је осумњичени испунио обавезе које произилазе из наредбе о одлагању кривичног гоњења, оштећени нема право на подношење приговора против такве одлуке јавног тужиоца.

Принцип опортунитета може се применити до тренутка покретања кривичног поступка, односно до одређивања главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку, као и до доношења решења о одређивању притвора пре подношења оптужног предлога у скраћеном поступку. Након овог тренутка, није више могуће применити институт одложеног кривичног гоњења.

Приликом примене принципа опортунитета, поступајући заменик јавног тужиоца ће у свакој конкретној ситуацији проценити испуњеност законом предвиђених услова као и целисходност одлагања кривичног гоњења, посебно водећи рачуна о ранијој осуђиваности лица у односу на које се гоњење одлаже, ранију прекршајну кажњаваност, као и околности под којима је кривично дело учињено. У зависности од наведених околности, поступајући јавни тужилац ће проценити коју од обавеза предвиђених чланом 283. Законика о кривичном поступку ће наложити окривљеном, односно да ли ће дозволити примену принципа опортунитета према лицу уколико је кривично гоњење већ једном или више пута било одложено.

Шта је то споразум о признању кривичног дела?

Споразум о признању кривичног дела јавни тужилац и окривљени могу да закључе до завршетка главног претреса.

Иницијатива за закључење споразума о признању кривичног дела може да потекне од стране јавног тужиоца или од стране окривљеног и његовог браниоца.

Приликом закључења споразума о признању кривичног дела, окривљени мора имати браниоца ког може ангажовати сам или ће му истог поставити тужилаштво по службеној дужности.

Споразум о признању кривичног дела подразумева признање окривљеног да је учинио кривично дело које је предмет оптужбе и мора да садржи споразум о врсти, мери или распону казне или друге кривичне санкције, споразум о трошковима кривичног поступка, о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом и о имовинском захтеву уколико је поднет од стране оштећеног, као и изјаву странака о одрицању од права на жалбу против одлуке којом суд у потпуности прихвата споразум (осим права на подношење жалбе у случајевима који су таксативно предвиђени законом).

Окривљени, његов бранилац и јавни тужилац могу се споразумети и о одустанку јавног тужиоца од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривичног дела, као и о евентуалном прихватању неке од обавеза таксативно набројаних чланом 283. став 1. Законика о кривичном поступку, када је природа обавезе таква да се са њеним извршењем може започети пре подношења споразума суду, а могу се споразумети и у погледу имовине проистекле из кривичног дела која ће бити одузета од окривљеног.

О споразуму о признању кривичног дела одлучује судија за претходни поступак или председник већа, у зависности од тога у којој се фази налази кривични поступак.

Суд у сваком конкретном случају одлучује о споразуму о признању кривичног дела, и у том смислу може:

1. Одбацити споразум уколико исти не садржи све обавезне елементе прописане Закоником о кривичном поступку или уколико није дошао окривљени који је уредно позван, а није оправдао изостанак;
2. Одбити споразум уколико дело које је предмет оптужбе није кривично дело, уколико је кривично гоњење застарело или уколико нема довољно доказа да је окривљени учинио кривично дело које му се ставља на терет или уколико није испуњен неки од услова за прихватање споразума;
3. Прихватити споразум и огласити окривљеног кривим уколико утврди да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело и да је свестан свих последица закљученог споразума, као и уколико постоје и други докази који нису у супротности са признањем окривљеног да је учинио кривично дело, те уколико је предложена кривична санкција у складу са законом.

Уколико суд решењем одбије споразум о признању кривичног дела, по правноснажности наведеног решења, споразум о признању кривичног дела и сви списи у вези са њим уништавају се у присуству судије који је донео решење и о томе се саставља записник, а поступак се враћа у фазу која је претходила закључењу споразума, и у даљем току поступка не може учествовати судија који је донео решење којим се одбија споразум о признању кривичног дела.