Да би државни органи могли да предузимају радње из делокруга својих овлашћења када је учињено кривично дело или се сумња да је оно учињено они о томе морају имати сазнање. То се чини обавештавањем полиције и тужилаштва и подношењем кривичне пријаве. Тужилац може формирати предмет и тражити истрагу када из медија сазна за евентуално кривично дело.
Законом о кривичном поступку у свом чл. 280 наводи да државни и други органи, правна и физичка лица пријављују кривична дела за која се гони по службеној дужности о којима су обавештена или за њих сазнају на други начин под условима предвиђеним законом или другим прописом.
Кривичним закоником је предвиђено у ком случају непријављивање кривичног дела представља кривично дело.
Подносилац кривичне пријаве навешће доказе који су му познати и предузеће мере да би се сачували трагови кривичног дела и предмети на којима се или помоћу којих је учињено кривично дело и други докази.
Чл. 280 ЗКП-а
Кривична пријава се подноси надлежном јавном тужилаштву, писмено, усмено или другим средством.
Чл. 281 ЗКП-а
Да би се по њој могло поступати, кривична пријавa треба да садржи: назив органа коме се подноси, све расположиве личне податке о учиниоцу ( уколико није поднета против непознатог учиниоца), чињенични опис догађаја који се пријављује, докази који се предлажу у прилог тврдњи изнетих у кривичној пријави: Кривична пријава не мора да садржи правну квалификацију кривичног дела. Подносилац може навести личне податке, а може бити и анонимна.
Уколико подносилац кривичне пријаве одговори на следећа питања, омогућиће лакше и ефикасније поступање тужилаштва.
(Кривичну пријаву са прилозима потребно је подносити у 2 примерка и штампаној форми или читљивим рукописом)