Da li mogu da izvršim uvid u krivičnu prijavu koja je podneta protiv mene?

Okrivljeni ima pravo da, neposredno pre prvog saslušanja, pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka. Ovo pravo propisano je članom 68. stav 1. tačka 6. Zakonika o krivičnom postupku.

Nakon saslušanja okrivljeni ima pravo da razmatra i spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz. U slučaju kada je više lice osumnjičeno za krivično delo, razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji služe kao dokaz, može se odložiti dok javni tužilac ne sasluša poslednjeg osumnjičenog koji mu je dostupan (član 303. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku).

Da li imam pravo da izvršim uvid u spise predmeta i razgledam predmete koji služe kao dokaz, kao lice koje je oštećeno krivičnim delom?

Oštećeni ima pravo da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz, kao i da ukaže na činjenice i predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokazivanja.

Oštećenom se može uskratiti pravo da razmatra spise i razgleda predmete dok ne bude ispitan kao svedok.

Prava oštećenog predviđena su članom 50. Zakonika o krivičnom postupku.

Da li mogu da odbijem da svedočim u krivičnom postupku?

Svedok je dužan da se odazove na poziv javnog tužioca i dužan je da govori istinu, jer davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo propisano članom 335. Krivičnog zakonika.

Svedok nije dužan da odgovori na određeno pitanje ako je verovatno da bi na taj način izložio sebe ili bliske srodnike teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju.

Od dužnosti svedočenja oslobođeno je:

1. lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života;
2. srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena srodstva, kao i srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva;

3. usvojenik i usvojitelj okrivljenog

Od dužnosti svedočenja oslobođeno je i maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, nije sposobno da shvati značaj prava da je oslobođen od dužnosti svedočenja. Takvo lice ne može se ispitati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva.

Lice koje ima osnova da uskrati svedočenje prema jednom od okrivljenih, oslobođeno je dužnosti svedočenja prema ostalim okrivljenima, ako se njegov iskaz prema prirodi stvari ne može ograničiti samo na ostale okrivljene.

Da li imam pravo na advokata po službenoj dužnosti u postupku koji se vodi protiv mene?

Članom 74. Zakonika o krivičnom postupku taksativno je nabrajano u kojim slučajevima okrivljeni mora imati branioca tokom postupka. U svim drugim situacijama odbrana nije obavezna i okrivljeni može da se brani sam ili uz pomoć branioca kog angažuje.

Okrivljeni mora imati branioca:

1. ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;
2. ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;
3. ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere;
4. ako mu se sudi u odsustvu – od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje;
5. ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao – od donošenja rešenja da se glavni pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak nesposobnosti za učestvovanje na glavnom pretresu;
6. ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili završetka glavnog pretresa – od donošenja naredbe o udaljenju pa do povratka u sudnicu ili do saopštavanja presude;
7. ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja – od podnošenja predloga za izricanje takve mere, pa do donošenja odluke iz člana 526. stav 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja;
8. od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenja sporazuma iz člana 313. stav 1, člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa do donošenja odluke suda o sporazumu;
9. ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti, od donošenja rešenja da se pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do donošenja odluke suda o žalbi na presudu.

U navedenim situacijama okrivljeni mora imati branioca tokom postupka. U slučaju da okrivljeni nema izabranog branioca u navedenim situacijama, ili tokom krivičnog postupka ostane bez branioca, javni tužilac ili predsednik suda pred kojim se vodi postupak će mu za dalji tok postupka rešenjem postaviti branioca po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.

Okrivljeni, koji prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove branioca, na njegov zahtev postaviće se branilac i kada ne postoje razlozi za obaveznu odbranu, ako se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko tri godine ili ako to nalažu razlozi pravičnosti. U tom slučaju troškovi odbrane padaju na teret budžetskih sredstava suda. Ovo pravo okrivljenog propisano je članom 77. Zakonika o krivičnom postupku kojim su predviđeni uslovi za odbranu siromašnog.

Šta je to oportunitet?

Javni tužilac može da primeni princip oportuniteta (da odloži krivično gonjenje) za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od taksativno nabrojanih obaveza predviđenih članom 283. Zakonika o krivičnom postupku.

Naredbom kojom se odlaže krivično gonjenje okrivljenog, javni tužilac može naložiti jednu ili više od sledećih mera:

1. da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu;
2. da plati određeni novčani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove;
3. da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad;
4. da ispuni dospele obaveze izdržavanja;
5. da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;
6. da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji;
7. da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda, odnosno da poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.

U naredbi kojom se odlaže krivično gonjenje, javni tužilac će odrediti rok u kojem osumnjičeni mora izvršiti preuzete obaveze, s tim da rok ne može biti duži od godinu dana. Ukoliko osumnjičeni u ostavljenom roku izvrši obaveze koje su mu naložene naredbom o odlaganju krivičnog gonjenja, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome će obavestiti oštećenog. Kada se krivična prijava odbaci jer je osumnjičeni ispunio obaveze koje proizilaze iz naredbe o odlaganju krivičnog gonjenja, oštećeni nema pravo na podnošenje prigovora protiv takve odluke javnog tužioca.

Princip oportuniteta može se primeniti do trenutka pokretanja krivičnog postupka, odnosno do određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku, kao i do donošenja rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku. Nakon ovog trenutka, nije više moguće primeniti institut odloženog krivičnog gonjenja.

Prilikom primene principa oportuniteta, postupajući zamenik javnog tužioca će u svakoj konkretnoj situaciji proceniti ispunjenost zakonom predviđenih uslova kao i celishodnost odlaganja krivičnog gonjenja, posebno vodeći računa o ranijoj osuđivanosti lica u odnosu na koje se gonjenje odlaže, raniju prekršajnu kažnjavanost, kao i okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno. U zavisnosti od navedenih okolnosti, postupajući javni tužilac će proceniti koju od obaveza predviđenih članom 283. Zakonika o krivičnom postupku će naložiti okrivljenom, odnosno da li će dozvoliti primenu principa oportuniteta prema licu ukoliko je krivično gonjenje već jednom ili više puta bilo odloženo.

Šta je to sporazum o priznanju krivičnog dela?

Sporazum o priznanju krivičnog dela javni tužilac i okrivljeni mogu da zaključe do završetka glavnog pretresa.

Inicijativa za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela može da potekne od strane javnog tužioca ili od strane okrivljenog i njegovog branioca.

Prilikom zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela, okrivljeni mora imati branioca kog može angažovati sam ili će mu istog postaviti tužilaštvo po službenoj dužnosti.

Sporazum o priznanju krivičnog dela podrazumeva priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo koje je predmet optužbe i mora da sadrži sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije, sporazum o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskom zahtevu ukoliko je podnet od strane oštećenog, kao i izjavu stranaka o odricanju od prava na žalbu protiv odluke kojom sud u potpunosti prihvata sporazum (osim prava na podnošenje žalbe u slučajevima koji su taksativno predviđeni zakonom).

Okrivljeni, njegov branilac i javni tužilac mogu se sporazumeti i o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivičnog dela, kao i o eventualnom prihvatanju neke od obaveza taksativno nabrojanih članom 283. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, kada je priroda obaveze takva da se sa njenim izvršenjem može započeti pre podnošenja sporazuma sudu, a mogu se sporazumeti i u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela koja će biti oduzeta od okrivljenog.

O sporazumu o priznanju krivičnog dela odlučuje sudija za prethodni postupak ili predsednik veća, u zavisnosti od toga u kojoj se fazi nalazi krivični postupak.

Sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje o sporazumu o priznanju krivičnog dela, i u tom smislu može:

1. Odbaciti sporazum ukoliko isti ne sadrži sve obavezne elemente propisane Zakonikom o krivičnom postupku ili ukoliko nije došao okrivljeni koji je uredno pozvan, a nije opravdao izostanak;
2. Odbiti sporazum ukoliko delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, ukoliko je krivično gonjenje zastarelo ili ukoliko nema dovoljno dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret ili ukoliko nije ispunjen neki od uslova za prihvatanje sporazuma;
3. Prihvatiti sporazum i oglasiti okrivljenog krivim ukoliko utvrdi da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo i da je svestan svih posledica zaključenog sporazuma, kao i ukoliko postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo, te ukoliko je predložena krivična sankcija u skladu sa zakonom.

Ukoliko sud rešenjem odbije sporazum o priznanju krivičnog dela, po pravnosnažnosti navedenog rešenja, sporazum o priznanju krivičnog dela i svi spisi u vezi sa njim uništavaju se u prisustvu sudije koji je doneo rešenje i o tome se sastavlja zapisnik, a postupak se vraća u fazu koja je prethodila zaključenju sporazuma, i u daljem toku postupka ne može učestvovati sudija koji je doneo rešenje kojim se odbija sporazum o priznanju krivičnog dela.